Ukrajina je zvanično pokrenula diplomatsku inicijativu kojom traži održavanje direktnog sastanka između predsednika Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina, potvrđeno je za Misryoum.. Prema rečima šefa ukrajinske diplomatije Andrija Sibihe, Kijev polaže nade u ulogu Turske kao ključnog posrednika koji bi mogao da omogući ovaj susret na najvišem nivou.
## Uloga Ankare i Vašingtona u mirovnom procesu
Nakon završetka 5.. Diplomatskog foruma u Antaliji, Sibiha je otkrio da je Ukrajina uputila konkretan apel Ankari.. Cilj je organizovanje susreta na kojem bi, pored dvojice predsednika, prisustvovali lideri Turske i Sjedinjenih Američkih Država, Redžep Tajip Erdogan i Donald Tramp.. Ukrajinska strana veruje da bi prisustvo ovih globalnih aktera pružilo neophodne garancije i ubrzalo proces pronalaženja održivog rešenja za sukob koji traje više od dve godine.
Sibiha je naglasio da je Kijev spreman za pregovore jer je primarni cilj Ukrajine postizanje trajnog mira.. Turska diplomatija se u ovom trenutku posmatra kao jedinstven kanal komunikacije, s obzirom na dosadašnju sposobnost Ankare da održava odnose sa obe zaraćene strane i posreduje u osetljivim pitanjima, poput sporazuma o žitu.. Analitičari smatraju da ovakav manevar ukrajinske vlade nije samo signal dobre volje, već i pokušaj da se inicijativa vrati u ruke diplomatije u trenutku kada se na frontu situacija dodatno komplikuje.
## Geopolitičke implikacije pregovora
Iza kulisa ovog diplomatskog poteza krije se težnja Kijeva da izbegne dugotrajnu iscrpljujuću fazu rata koja bi mogla da dovede do nepopravljivih demografskih i ekonomskih gubitaka.. Iako su raniji pokušaji pregovora često zapadali u ćorsokak zbog dubokog nepoverenja, uključivanje američkog faktora menja dinamiku pregovaračkog stola.. Ukoliko bi Tramp zaista seo za isti sto sa Erdoganom, Putinom i Zelenskim, to bi bio najznačajniji diplomatski događaj od početka krize.
Sa druge strane, ostaje pitanje koliko je Moskva spremna da prihvati ovakvu strukturu pregovora.. Dosadašnja retorika Kremlja često je okrivljavala Zapad za produžavanje sukoba, sugerišući da Kijev ne donosi odluke samostalno.. Stoga, učešće Vašingtona može biti mač sa dve oštrice – ono daje težinu pregovorima, ali istovremeno pruža Rusiji prostor da tvrdi kako vodi pregovore sa „stvarnim gospodarima situacije“, a ne sa ukrajinskim rukovodstvom.
U međuvremenu, turski predsednik Erdogan ponovio je spremnost svoje zemlje da bude domaćin i garant ovakvog susreta.. Za lokalno stanovništvo u Ukrajini, svaka naznaka razgovora budi nadu, ali i sumnju nakon brojnih neuspešnih primirja u prošlosti.. Trenutni fokus Kijeva na tursko posredovanje pokazuje da je ukrajinska spoljna politika postala pragmatičnija, tražeći izlaz kroz formate koji nisu striktno vezani samo za evropske institucije.