Obrt na tržištu nekretnina u Crnoj Gori: Stranca sve manje, kirije pod pritiskom

Ponuda kirija i dalje je solidna, ali interesovanje zakupaca slabi. Stručnjaci najavljuju moguć pad cena i neizvesnu tražnju.

Kirije u Crnoj Gori deluju kao da čekaju jasan znak u kom smeru dalje, jer se promena potražnje već primećuje.

U prvom planu je tržište izdavanja, gde je ponuda trenutno stabilna, ali je interesovanje zakupaca osetno slabije nego ranije. Ključna razlika ogleda se u manjem broju stranaca koji su ranije bili redovni korisnici ovog tipa smeštaja, što je uticalo na tokove potražnje.

U ovom kontekstu, visina kirija zasad nije značajnije pomerana i prema informacijama sa terena ostala je na nivou iz prethodne godine. Ipak, sa više stanova u ponudi, a manje upita, balans se menja iz meseca u mesec, pa i posledice mogu postati vidljivije.

Rani signal dolazi iz činjenice da se potražnja “ohladi” brže od ponude, pa tržište ulazi u period čekanja. To često prethodi korekcijama, čak i kada vlasnici prvo ne žele da reaguju naglo.

Prema procenama ekonomiste Jova Rabrenovića, stagnacija bi mogla da bude privremena, uz mogućnost rasta cena u narednom periodu, ali bez garancije da će tempo biti isti u svim delovima zemlje. On, međutim, naglašava da kretanja zavise od više faktora, uključujući i širu ekonomsku sliku.

Istovremeno, Svetlana Brajović ukazuje da rast cena nije osetan, te da su interesovanja manje, dok je stanova na ponudi više. Kao jedan od glavnih razloga navodi upravo manji broj stranaca koji su boravili u Crnoj Gori u odnosu na period pre promene.

Kada je reč o visinama kirija, one se prema iznosi u rasponu od približno 300 do 1.000 evra, u zavisnosti od strukture stana. U praksi, garsonjere se kreću niže, dok se cene za veće stanove penju ka gornjim granicama, uz značajne razlike između tipova nekretnina.

Posebno je istaknuto da prognoziranje potražnje nije jednostavno, ali da postoji realna šansa da zakup pojeftini. Logika je jasna: ako vlasnici zaključe da stranaca nema kao ranije, spremniji su da koriguju cene, što bi se uklopilo i u standarde i mogućnosti lokalnog tržišta.

Za stručnjake, ono što dodatno može da preokrene odnose jeste i usklađivanje sa evropskim pravilima, koje otvara prostor za dinamične promene na tržištu.. U tom scenariju, troškovi povezani sa ugovorima i administracijom verovatno bi mogli da se prelivaju na podstanare, što može dodatno uticati na računicu zakupaca.

Ovaj period je važan jer se tržište izdavanja često “prelama” upravo na relaciji ponuda–potražnja. Kada interesovanje za stanove opadne, i kirije mogu uskoro početi da prate novu ravnotežu, bilo kroz rast, bilo kroz korekciju na niže.